|
|
|
|
PROFIL BANJE
Postojanje nekih srećno spojenih prirodnih lekovitih faktora - slane vode heliotermalnih jezera, terapijskog blata, sedativnog bioklimata - omogućilo je banji Sovata dvostruki profil: za banjsko lečenje i za odmor.
U pogledu banjskog lečenja, banja je okrenuta uglavnom lečenju oboljenja genitalnog aparata žena i oboljenja lokomotornog aparata (degenerativnih reumatskih bolesti, zapaljenja i bolesti koje nisu u vezi sa zglobovima), zatim posttraumatskih oboljenja, perifernih neuroloških oboljenja, kao i asociranih bolesti: nekih endokrinih bolesti, metaboličkih bolesti, nekih kardiovaskularnih bolesti, nekih bolesti urinarnog aparata, profesionalnih bolesti, nevroza astenica.
PRIRODNI FAKTORI LEČENJA
Prirodni faktori lečenja u banji Sovata jesu: mineralna voda velike koncentracije natrijum-hlorida u jezerima sa fenomenom heliotermije (u Medveđem jezeru, na dubini 1,5 - 2 m, voda dostiže maksimalnu temperaturu preko 45°C i mineralizovanost, na dnu jezera, preko 299 o/oo; pored kupki u heliotermalnom jezeru, slana voda jezera koristi se, u bazi tretmana, u obliku kupki u kadi i bazenu, sedećih kupki, irigacija i inhalacija); terapijsko blato, saponeličkog tipa, izvađeno iz jezera, natopljeno rastvorom zasićenim solima, naročito natrijum-hloridom, koristi se, u bazi tretmana, u obliku pakovanja i tampona.
U terapijske svrhe u sadašnje vreme koristi se heliotermalnost Medveđeg jezera. Ovaj fenomen grejanja vode jezera do visokih temperatura, na dubini 1,5 - 2 m, pri dejstvu sunčevih zraka, nastaje zahvaljujući vertikalnoj stratifikaciji vode, sa koncentracijom soli koja raste od površine prema dubini. Sunčevi toplotni zraci prolaze kroz površinski sloj slatke vode i akumuliraju se u sloju slane vode, utoliko više, ukoliko padaju vertikalnije na površinu jezera, doprinoseći, svojom refrakcijom u svakom sloju, akumuliranju toplote. Slatka, tekuća voda sa površine jezera, u sloju debljine oko 10 cm, potiče od potoka Toplica (Topliţa) i Auriu, kao i od atmosferskih padavina, a koncentracija soli - od površinskog dotoka slane vode iz Crvenog jezera (Lacu Roşu, mađ. Vörös-tó) i Zelenog jezera (Lacu Verde, mađ. Zöld-tó), sa kojima je Medveđe jezero povezano, kao i od procesa rastvaranja soli usled dejstva podzemnih voda koje ulaze u jezero. Ispod dubine od 2 m temperatura vode postepeno opada, dostižući 18 - 22°C na 10 - 14 m dubine. Postoji, dakle, sloj tople vode, koji pluta između dva sloja sa nižom temperaturom. Porast temperature vode u središnjem sloju direktno je proporcionalan razlici koncentracije soli na površini i u dubini. U toku noći, u raslojenoj vodi jezera strujanje slojeva vode ne postoji i gubici toplote su minimalni. Heliotermički fenomen karakterističan je u proleće i na početku leta. Nakon ovog perioda, osmotski i termički slojevi vode na površini pomešani su od pokreta kupača. Heliotermija se modifikuje i smenom godišnjih doba.
U zavisnosti od hidrometeoroloških uslova i od mešanja vode usled kupanja, razlikujemo četiri perioda, koji se smenjuju u toku procesa heliotermije:
Prvi period, period akumulacije toplote, odgovara početku toplog vremena (15. maj - 25. jun). Na površini jezera sloj tople vode ima temperaturu 20 - 22 °C, a u termoklini (zoni maksimalne zagrejanosti, smeštenoj na dubini 1,5 - 2 m) 45 - 50°C.
Drugi period (25. jun - 15. avgust) karakterističan je po mešanju dva sloja vode, nastalom zbog kupača, što dovodi do izvesne homogenizacije i pada temperature termokline na 30 - 35°C.
Treći period (15. avgust - 10. septembar) karakterističan je po znatnom smanjenju temperature termokline, na 24 - 28°C.
Četvrti period (oktobar - novembar) uslovljen je prestankom kupanja i regulisanjem osmotskog sloja, pri čemu temperatura opada na 22 - 25°C.
Hemijski sastav vode pojedinih jezera u Sovati*
Jezero ↓ | Cl- | Br- | SO42- | HCO3- | Na+ | Ca2+ | Mg2+ | Mine-ralizo-vanost | Godina |
mg /l | |||||||||
Medveđe (Ursu) (površina) | 60 276 | 5 | 720,1 | 256,3 | 39 224 | 244 | 22 | 100 809 | 1980. |
Medveđe (Ursu) (dno) | 179 909 | 17 | 2 656 | 470 | 116 105 | 715 | 72 | 299 944 | 1980. |
Zeleno (Verde) | 39 606 | 8,5 | 658 | 348 | 60 811 | 212 | 32 | 257 207 | 1980. |
Leskovo (Aluniş) (površina) | 24 820 | 6 | 266 | 244 | 16 171 | 96 | 10 | 41 613 | 1980. |
Leskovo (Aluniş) (dno) | 171 966 | 10 | 1 346 | 367 | 111 324 | 701 | 71 | 285 879 | 1982. |
Crveno (Roşu) | 155 124 | 13 | 1 218 | 183 | 100 214 | 298 | 73 | 257 137 | 1980. |
* Osnova: Institut za fizikalnu medicinu, banjo-klimatologiju i medicinsku rekuperaciju
Sezonska promena ima praktične terapijske posledice. Tako su u drugom periodu indikovani za lečenje inflamatorni oblici genitalnih oboljenja i jedan broj reumatskih oboljenja, a u trećem periodu tiroidovariena endokrina insuficijencija, neke postreumatske posledice, stanja konvalescencije, neurovegetativne bolesti i smetnje.
Termičkom efektu dodaje se mehanički efekat: sila potiska vode u funkciji je njene koncentracije (npr, čovek mase 70 kg „teži“ u slatkoj vodi 7,9 kg, a u slanoj vodi, pri koncentraciji od 200o/oo, samo 2,8 kg). Može se, dakle, postići veoma laka mobilnost zglobova, što pospešuje kinetoterapiju kod reumatskih oboljenja.
Efekti vode iz Medveđeg jezera, bogate natrijum-hloridom, i medicinske indikacije bili su precizirani još 1926. godine, u radovima koje je, u Beču, objavio prof. dr M. Sturza. Radovi koji su izvedeni u Institutu za banjsko lečenje u Bukureštu odredili su metodologije lečenja preporučljive kod različitih reumatskih i ginekoloških bolesti.
Još jedan prirodni faktor, izuzetno delotvoran u terapiji, jeste blato sapropeličkog tipa, jako mineralizovano, veoma fine granulacije i bogato koloidalnim železnim sulfidom, jakog mirisa sumpor-vodonika. Ono sadrži veliku količinu organskih i humusnih materija (produkte oksidacije koloidalnih organskih materija), koje su nastale od proteina i lignina. U osnovi nastanka ovog blata nalaze se flora, fauna i mikrofauna, uspešno razvijene zahvaljujući toploj vodi jezera.
Fenomen peloidogeneze, budući da je dirigovan kompleksom faktora, daje jedinstvene karakteristike blata svakog od jezera.
Od bezbrojnih istraživanja peloidogeneze obavljenih u Sovati, podsetimo na one iz 1930. godine (M. Sturza i L. Mrazec), 1955. (Valerija Trika (Valeria Trică)), 1973. (I. Štef (I. Ştef)) i 1980. godine (I. Kiš (I. Kiss) i saradnici).
Sedativni bioklimat, kojim raspolaže Banja zadržava aktivnu ulogu u pogledu terapijskog efekta na organizam. On se karakteriše umerenim vrednostima temperature vazduha, relativne vlažnosti, dužine sijanja sunca, oblačnosti i padavina. Isto tako, ovde nalazimo umeren vazdušni pritisak, a ni brzina vetra nije velika. Zahvaljujući ovim povoljnim aspektima, nervni i endokrini sistem slabo su pobuđeni i organizam ne čini napore za aklimatizaciju, tako da se u Banji leči ili odmara široka kategorija osoba. U Sovati mogu koristiti lekovite ili profilaktičke kure mlade ili stare osobe, sa istrošenim funkcionalnim rezervama, konvalescenti, hiperreaktivi, zdrave osobe u stanjima iscrpljenosti itd. U ovim slučajevima, klimatoterapija je glavni oblik lečenja, u toku kojega pacijenti koriste i negativnu aerojonizaciju i biljne aerosoli, sa sedativnim efektom na organizam.
TERAPIJSKE INDIKACIJE
Banjska lečenja dele se, po svom predmetu, u tri velike grupe: profilaktična lečenja, terapeutska lečenja i lečenja za medicinsku rekuperaciju.
Profilaktičnom banjskom lečenju daje se u naše vreme sve značajnija uloga; uz njenu pomoć postiže se jačanje organizma, porast funkcionalnog kapaciteta njegove termoregulacije, porast kapaciteta odbrane od nekih bolesti.
U okviru profilaktične kure akcenat je stavljen na korišćenje karakterističnih termičkih faktora Banje (pri termoterapiji znojenjem), na faktor pokretanja (kinetoterapija), radi porasta kapaciteta naprezanja organizma, i na dijetu. Zahvaljujući već pomenutim prirodnim faktorima lečenja i, naročito, heliotermalnim jezerima, sa uređenim sunčalištima, banja Sovata obezbeđuje primenu širokog spektra suprotnosti termičkih faktora, u pokazanom profilaktičnom smislu.
Poslednje decenije naročit akcenat stavljen je na medicinu zdravih ljudi, uz primenu nekih novih metodologija, sa prirodnim faktorima lečenja i programima kinetoterapije. Neke aktivne profilaktične kure za okrepljenje, za zdrave osobe ili one koje izgledaju zdrave, kod kojih postoji izvestan rizik pojave nekih bolesti (reumatske, respiratorne itd.), nalaze mesto idealne primene u klimatskoj sredini i prirodnim faktorima banje Sovata.
Osim toga, iz domena primarne profilakse, jedan poseban aspekt profilakse pomoću banjskog lečenja predstavlja profilaksa recidiva (sekundarna profilaksa). Nakon kliničkog izlečenja akutnih faza nekih bolesti, korekcija u Banji nekih modifikacije stanja ili preostalih funkcionalnih modifikacija, eventualno mehanizama upravljanja, može doprineti izbegavanju recidiva.
Terapeutska banjska lečenja tiču se bolesnikâ sa prisutnim bolovima, koji imaju potrebe za jednim kompleksnim tretmanom, nakon striktno individualizovanog programa (stabilizovanog i kontrolisanog od lekara-specijaliste), koji u osnovi ima jednu kompletnu dijagnozu bolesti, njenog stadijuma i faze njene evolucije. U Banji je akcenat stavljen na terapiju reakcije i regulisanja.
Lečenja za medicinsku rekuperaciju, kao pomoć banjskoj medicini, odnose se na hronične bolesnike nesposobne za rad, kao i na neke kategorije bolesnika sa manama i kategorije invalida.
Banja Sovata indikovana je, u osnovi, za lečenje ginekoloških oboljenja, ali se ovde, sa dobrim rezultatima, leče i druga oboljenja, kao što su degenerativna reumatska oboljenja zglobova, zapaljenska reumatska oboljenja zglobova, reumatska oboljenja koja nisu u vezi sa zglobovima, posttraumatska oboljenja lokomotornog aparata, neurološka oboljenja, neke asocirane bolesti.
U sledećim redovima predstavićemo kategorije oboljenja koja se u banji Sovata leče banjsko-profilaktičnim i banjsko-terapeutskim kurama.
I Ginekološka oboljenja imaju, kao osnovnu indikaciju, lečenje u banji Sovata.
Primarno profilaktično lečenje kod bolesti ženskog genitalnog aparata primenjuje se u stanjima funkcionalne neravnoteže hipotalamohipofize, koja sprečava normalno funkcionisanje gonada, usled nedostatka stimulacije, i izaziva smetnje pri menstruaciji, dismenoreje, frigiditet.
Pozitivni efekti postižu se kupkama u Medveđem jezeru. Primarno profilaktično banjsko lečenje preporučljivo je i za žene u aktivnom genitalnom periodu, koje zbog uslova na poslu i u životu predstavljaju rizičnu grupu za pojavu zapaljenskih procesa ginekološkog aparata (rad u hladnoj i vlažnoj sredini, na otvorenom prostoru ili u uznemirujućem okruženju). Smirujuća klima Banje koriguje neurovegetativne poremećaje.
Profilaktično banjsko lečenje sprovedeno u toplom periodu može razviti adaptivne mehanizme na hladnoću, predupređujući patološki uticaj iznenadne izloženosti hladnoći. U hladnoj sezoni, kupke u Medveđem jezeru, kao i alternativni hidroterapijski postupci, najpogodniji su u ovakvim stanjima.
Isto tako, preporučljivo je i lečenje na terenu oko Medveđeg jezera, na dve markirane trase sa različitim stepenom fizičke težine. Jedna trasa, dužine 1100 m, na ravnom je terenu, a druga, duga 1600 m, uključuje i delove sa usponima.
Sekundarno profilaktično lečenje indikovano je za bolesnike sa ginekopatijom endokrinog i funkcionalnog tipa, sa epizodama genitalne disfunkcije, koje datiraju od ranije, za prevenciju recidiva. Banjsko lečenje obezbeđuje poboljšanje cirkulacije i trofikaciju genitalnih organa, korekciju endokrinih poremećaja itd.
Terapeutsko banjsko lečenje indikovano je kod sledećih oboljenja:
- hronični kolpitis i cervicitis (u eritematoznoj formi i eroziji grlića materice, samo kada su praćene drugim oboljenjem, koje ima primarnu indikaciju za banjsko lečenje);
- vulvovaginitis sa tendencijom hronične bolesti, kao i neinfektivna leukoreja, biće lokalno tretirane, nakon tretiranja lekovima;
- hronične metroanexitele, tri meseca nakon poslednjeg evolutivnog napada, vodeći računa o promeni opšteg stanja, o bolnim aspektima, bez tendencije ka hemoragiji, o često torpidnoj evoluciji, sa produženom resorpcijom itd;
- hronični karlični celulit, sa poremećajima (ili bez njih) statike materice (lateroretroversio uteri);
- za ženski sterilitet, generisan od zapaljenja tubo-ovarijuma, kao i u postoperativnim stanjima jajovoda, koristi se banjsko lečenje (koje se može uključiti, sa dobrim rezultatima, u kompleksnu terapiju steriliteta);
- u inflamatornim procesima uterusa, u hipoplaziji uterusa, kao posledici hipofizo-ovariene deficijencije, ali sa dobrim receptivitetom uterusa, peloidoterapija ima pozitivne efekte;
- cervikalni faktori (infekcije, promene sluzi cerviksa) mogu se poboljšati lokalnim tretmanima;
- u funkcionalnim poremećajima (spazam kanala, hipooligomenoreja) postižu se dobri rezultati lečenjem slanim kupkama;
- za primarnu dismenoreju (vegetativna spastica), kao i psihogenu, koriste se kupke u Medveđem jezeru;
- za dismenoreju sa organskim uzrokom (sekundarno inflamatorna) može se primeniti tretman blatom;
- za sindrom karlične kongestije i premenstrualnog pritiska koristi se tretman sa slanim kupkama, zajedno sa hidroterapijom;
- za pre- i postoperativna stanja genitalnog aparata koristi se banjsko lečenje, kako u aderencijalnim sindromima, tako i funkcionalnim poremećajima, kada se postižu dobra klinička poboljšanja.
Za uspešno banjsko lečenje, pre polaska u Banju treba konsultovati ginekologa, kako bi se precizirala dijagnostika i faza evolucije bolesti. Laboratorijske analize treba uraditi oko dve nedelje pre polaska u Banju. Dolazak u Banju preporučljivo je uraditi posle menstrualnog ciklusa. Žena na taj način može koristiti sve dane lečenja, budući da je postupak lečenja prilagođen i doziran prema etapama menstrualnog ciklusa.
Želja ženâ da urade što više tretmana, i da oni budu što intenzivniji, ima negativne reperkusije jer banjski faktori zahtevaju mehanizme prilagođavanja organizma, koji neće odgovoriti pozitivno ako se ne uvaže intervali pauza i određeni ritam u doziranju postupaka.
Većina ginekoloških zapaljenskih bolesti ima hroničan karakter, sa prekinutom evolucijom napada, zbog čega će terapija u Banji biti striktno individualizovana.
Budući da mnoga hronična oboljenja iz genitalne sfere ženâ imaju posebnu osetljivost na oscilacije termičkog faktora, posebna pažnja biće posvećena obezbeđenju odgovarajuće odeće (naročito leti).
II Reumatska oboljenja, naglašeno degenerativna, sa širokom gamom ispoljavanja, jesu i ona koja se indikuju za lečenje (banjsko-profilaktičnu ili banjsko-terapeutsku kuru) kako sledi:
- spondiloza (cervikalna, dorsalna, lumbalna) u oblicima bez prisutnih simptoma, bez komplikacija (sekundarna profilaktička kura), kao i u formama sa prisutnim simptomima: bolovi, neurovegetativne i neuropsihičke smetnje itd. (banjska terapeutska kura);
- artroze ekstremiteta (kuk, koleno, lakat, gležanj, ruke, noge) i poliartroze u kompenzovanim formama, bez prisutnih simptoma, sa bolovima posle napora (sekundarna profilaktička kura), kao i u formama sa bolovima, sa slabom muskulaturom, bez dekompenzovanosti zapaljenja, upale i bez značajnih funkcionalnih deficita (terapeutska kura);
- poremećaji statike kičmenog stuba i donjih ekstremiteta (dorso-lumbalne skolioze, dorsalne citoze, lumbalne hiperlordoze, deformacije kolena - genum valgum, varus ili recurvatum - ravno stopalo I i II stepena) u lako kompenzovanim oblicima, kod dece, mladih i odraslih (sekundarna profilaktička kura), kao i u bolnim, muskularnim, vegetativnim i neuroendokrinim dekompenzovanim formama (terapeutska kura);
- preartroze kod gojaznih osoba, kod osoba sa hipokinetičkim sindromom, kod odraslih i starijih (primarna profilaktična kura).
III Inflamatorna reumatska oboljenja zglobova preporučuju se za profilaktičnu ili terapeutsku kuru kako sledi:
- reumatski poliartritis u kliničkim oblicima, stadijuma I ili I-II, sa redukovanom ili stabilizovanom inflamatornom aktivnosti, sa funkcionalnim rekuperabilnim nedostacima (terapijska kura);
- ankilozna spondiloza u stabilizovanoj formi, u centralnoj i perifernoj formi, u stadijumima I, II i III, sa sniženom ili umerenom zapaljenskom aktivnosti, sa rekuperabilnim funkcionalnim nedostacima (terapijska kura);
- osobe sa antecedencijom sekundarnog infektivnog reumatizma, žarišnog infektivnog reumatizma, akutnog reumatizma zglobova u formi bez posledica, ali sa senzibilizovanim terenom, hiperergične, sa diskontinualnim, meteorotropskim, muskulo-artikularnim, bolnim fenomenima, sa poremećajima u perifernoj termoregulaciji (sekundarna profilaktična kura).
IV Reumatska oboljenja koja nisu u vezi sa zglobovima, indikovana za lečenje, jesu:
- periartritis skapulohumeral u izlečenim formama, bez posledica (sekundarna profilaktična kura), kao i rame, jednostavno bolno, sa prisutnim kliničkim fenomenima, u hroničnom ili subhroničnom stadijumu, ili rame sa ograničenjem pokreta ili blokirano, u nastavku lečenja primenjenog u specijalističkoj klinici (terapeutska kura);
- periartritis coxofermural u izlečenim oblicima, bez posledica (sekundarna profilaktična kura), kao i u hroničnim oblicima, bez funkcionalnih nedostataka (terapijska kura);
- tendinite-tendinoze (achiliene, rotuliene, guščje noge, epicondilite itd), miozite-mioze, bursite, paniculite, fibrozite, u izlečenim oblicima ili bez prisutnih bolova (sekundarna profilaktična kura), kao i u formama sa prisutnim kliničkim manifestacijama u hroničnim stadijumima (terapeutska kura);
- osobe sa potencijalnim razvojem nekih oblika reumatizma koji nisu u vezi sa zglobovima, npr. gojazne osobe (sekundarna profilaktična kura).
V Posttraumatska oboljenja lokomotornog aparata, indikovana za lečenje u banji Sovata jesu:
- posttraumatske artroze gornjih ekstremiteta (rame, lakat, ruka) u oblicima sa ograničenjem pokreta, artikularnim i periartikularnim bolovima, bez dekompenzacije zapaljenja i mišića (terapeutska kura);
- posttraumatske artroze donjih ekstremiteta (kuk, koleno, gležanj, noga) u oblicima sa artikularnim i periartikularnim ograničenjem pokreta, bez dekompenzacije zapaljenja i mišića (terapeutska kura);
- posttraumatske lezije mekog tkiva (muskularni, periartikularni, kožni i potkožni) za oblike bez funkcionalnih nedostataka (terapeutska kura).
VI Neurološka oboljenja indikovana za lečenje jesu:
- periferne pareze i paralize ekstremiteta, u radikularnim, pleksalnim ili tronkularnim oblicima (posttraumatske ili putem kompresije), u stadijumu napetosti i posle pojave ponovne napetosti (plex brahial, plex lombosacrat, facial) (terapeutska kura);
- polineuropatije (polineuritisi) u toksičnim oblicima (alkohol, teški metali, hemijske supstance, medikamentne supstance), dismetabolične i infekcijske (terapeutska kura).
VII Asocirane bolesti koje se ovde leče jesu:
- endokrine disfunkcije (benigna hipotiroidija, hipoovaria puberala, ovarijumski sindrom menopauze) (terapeutska kura);
- bolesti metabolizma (giht i gihtna artropatija, bez napada) (terapeutska kura);
- periferna vaskulopatija: poremećaji venske cirkulacije (hidrostatički varices u stadijumu prevaricesa i stadijumu I varicesa), sekundarni varices na šest meseci od gašenja procesa flebitisa, hronična venolimfatična insuficijencija; funkcionalne arteriopatije (Raynaud-ov fenomen, akrocijanoza); poremećaji u limfnoj cirkulaciji (za sve se indikuje terapeutska kura);
- bolesti urinarnog aparata (terapeutska kura);
- profesionalne bolesti: pneumokonioze u početnim, nekomplikovanim oblicima i profesionalne bolesti usled fizičkih faktora (profilaktična kura);
- nevroza astenica (profilaktična kura).
Generalne kontraindikacije uzimaju u obzir činjenicu da se u toku kompleksnog lečenja u Banji, gde spada i klimat, koriste i razni fizički faktori (termo-, hidro- i elektroterpijski) koji, osim svog direktnog dejstva, deluje i generalno na bolesni organizam, poboljšavajući njegov kapacitet reakcije.
Način na koji organizam odgovara na nadražujuće faktora određen je prirodom bolesti, njenim stadijumom i funkcionalnom rezervom bolesnika. Prema tome, korišćenje banjskih i fizikalnih faktora nameće određena ograničenja, kako lečenje ne bi postalo štetno.
Pri slanju bolesnika na lečenje postoje sledeće kontraindikacije:
- akutna i hronična oboljenja, u periodima akutne eksacerbacije;
- infektivne bolesti u zaraznom periodu;
- nosioci patogenih klica;
- venerične bolesti u akutnom i zaraznom stadijumu;
- kahektična stanja, bez obzira na uzrok;
- maligni tumori;
- ponovljene i obilne hemoragije;
- epilepsija;
- bolesti krvi i hematopoetskih organa, sa pogoršanjem opšteg stanja;
- psihopatije, sa poremećajima socijalnog ponašanja;
- toksikomanije i hronični alkoholizam, sa neuropsihičkim poremećajima;
- manifestovana srčana, renalna ili hepatična insuficijencija;
- bolesnici koje se ne mogu sami opslužiti.
Specijalne kontraindikacije za ginekološka oboljenja:
- fiziološka stanja: trudnoća, period koji prethodi pojavi menstruacije post-partum ili post-abortum;
- patološka stanja: prisustvo uzročnog faktora (infekcije, infestacije, mikoze, tumorni procesi);
- akutni procesi, sa kliničkim ili biološkim znacima (porast VSH, leukocitoza, hiperalfa ili alfa 2 globulinemije);
- pseudotumorni procesi (hidrosalpinx, piosalpinx, hematosalpinx, velike ciste);
- fibromiomi, srednji i veliki, kao i mali, praćeni menometroragijama;
- specifični inflamatorni procesi: tbc, lues, venerične bolesti;
- prekancerozna stanja;
- tumorni procesi, benigni i maligni;
- sve menometroragije, sa izuzetkom umerenih sekundarnih u kongestivnim procesima;
- razvijeni poremećaji statike materice: prolaps st. II i III;
- sve značajne menopatije usled neuroendokrinog ili tumornog funkcionalnog ekscesa.
TERAPEUTSKE PROCEDURE
Baza za tretman*** u hotelu „Aluniş“ i baza na obali Medveđeg jezera imaju sledeće sekcije:
- za lečenje slanom vodom, sa kupkama u individualnim kadama i vaginalnim irigacijama;
- za ručno masiranje;
- za elektroterapiju, u kojoj se primenjuju dijadinamičke struje, ultraviolete, Solux, kratki talasi;
- za hidroterapiju, uključujući kupke sa medicinskim biljkama, alternativne afuzije, kao i parafinske primene.
UVOĐENJE LEČENJA
Eksterna kura slanom vodom predstavlja korišćenje, u terapijske svrhe, slane vode različite koncentracije, u vidu kupki u kadama ili u bazenu. Osnovni terapijski hemijski faktor predstavlja NaCl, koji deluje koliko na površinu tegumentuma, toliko i u organizmu (resorpcija kroz kožu, koja je dokazana istraživanjima izvedenim sa atomima Na i Cl). Slane vode sadrže još i kalcijum, magnezijum i sulfate.
Efekti koje proizvodi slana voda jesu kožna hiperemija, modifikacije periferne kožne termoregulacije, osmolarne modifikacije sa efektima refleksnih nadražaja na daljinu (oslobađanjem aktivnih supstanci iz tegumentuma), modifikacije nervnih hiperekscitabilitacija sa umirujućim efektima u neuralgiji, uravnoteženje neurovegetativnog tonusa (postizanjem vagotoničnog efekta), modifikacije reaktivitacije organizma.
Efekti imaju produženo dejstvo, kao „slani ogrtač“ (poznato je da se temperatura tegumentuma održava povišenom duže vremena nego posle kupke u običnoj, slatkoj vodi). Mikrokristali soli čine da raste turgescencija kože i postepeno oslobađaju, u cirkulaciji, soli apsorbovane iz vode mineralne kupke. Prema istraživanjima akademika Št. Milkua (Şt. Milcu), u vodi Medveđeg jezera prisutan je jedan liposolubilan rezidijum, sa estrogenim supstancijama koje mogu poticati iz mulja na dnu jezera.
Termički faktor, predstavljen temperaturom kupki (36 - 37 - 38°C) doprinosi mišićnoj relaksaciji i aktiviranju cirkulacije krvi.
Mehanički faktor predstavljen je hidrostatičkim pritiskom, koji je direktno proporcionalan koncentraciji vode i olakšava kinetoterapiju i terapijsko kupanje. Hidrostatički pritisak ima izuzetno bitne efekte na perifernu krvnu vensku cirkulaciju, čiji je povratak poboljšan. Modifikovana je i ukupna arterijska rezistencija i postiže se važna rezistencija levog ventrikulusa. Ovakvi uticaji na cirkulaciju čine da kupke u slanoj vodi budu preporučljive za organizam jer stimulišu metaboličke promene.
Lokalne intravaginalne aplikacije (irigacije slanom vodom) proizvode sekretolitičke, astringentne, antiinflamatorne i lokalne sedativne estrogene efekte. Sekrecije se odstranjuju putem pranja; stvara se hiperemija vaginalne sluzi, jedna hiperreakcija glandela grlića materice, sa dekongestivnim efektima.
Slana voda, u različitim koncentracijama, do 10 g/l, koristi se u vidu inhalacija, kod nekih oboljenja ORL i disanja.
Metodologiju lečenja slanom vodom (vrstu kupke, koncentraciju vode, temperaturu, trajanje, broj kupki) određuje lekar, u funkciji stadijuma bolesti.
Takođe, u spoljašnjoj kuri koristi se i terapijsko blato. Zahvaljujući fizičkim osobinama blata (specifična težina, termopeksija, plastičnost, granulacija, hidropeksija), kao i njegovim hemijskim osobinama (sadržaj glinene supstance aktivno učestvuje u promeni jona bituminozne supstance, tzv. estrogen-aktiva, ustanovljenog u biološkim testovima), putem lečenja blatom postižu se kompleksni efekti na organizam. Nespecifična sposobnost odbrane organizma raste, što je konstatovano u imunološkim istraživanjima. Na neurovegetativni sistem nastaju vagotropni efekti. Modifikuje se lokalna cirkulacija, intenziviraju se jonske izmene u koži, nastaje jedna bakteriostatička i bakteriocidna akcija na kožnom i sluzokožnom nivou. Postižu se, takođe, efekti resorpcije hroničnih inflamatornih procesa i stimuliše se cirkulacija u dubini, gde se odigrava vasodilatacija usled kutaneo-visceralnog refleksa.
Lokalne intravaginalne aplikacije (tamponi sa toplim blatom) izazivaju jake lokalne vasodilatacije, sa efektom hipersekrecije glandela grlića, istovremeno sa efektom „apsorpcije“, kao i lokalne efekte hormonalnog tipa i modifikacije vaginalnog pH. Ovi efekti favorizuju restabilizaciju normalnih bioloških komponenata vagine. Za organizam je lečenje blatom jedan generalno nespecifičan nadražaj i predstavlja terapeutsku proceduru velikog intenziteta, što se prepisuje individualno, kako u pogledu temperature, tako i u pogledu trajanja aplikacije i broja terapija.
ASOCIRANE TERAPEUTSKE PROCEDURE
Lečenje prirodnim faktorima, specifičnim za banju Sovata, praćeno je hidroterapijom, elektroterapijom, kinetoterapijom, masažom, fototerapijom itd. Ne izostaju ni terenske kure, sport, ekskurzije.
Hidroterapija se sastoji u korišćenju nekih spoljašnjih efekata, koji u osnovi imaju vodu. U Banji se praktikuju: terapeutski tuševi (valjak, kiša, škotski tuš), afuzija na ekstremitete ili telo, tuš-masaža, podvodna masaža, kinetoterapijske kupke u kadi, kupke „Hauffe“ nogu i ruku, kupke sa vazdušnim mehurima, kupke sa medicinskim biljkama, kupke sa talasima, turbionarne kupke.
Ove procedure potenciraju ili ublažuju efekte termoterapije ili elektroterapije i ostvaruju sedativno-relaksantne ili tonično-stimulativne efekte na nervni, kardiovaskularni i muskuloligamentni sistem. One mogu biti korišćene sa mnogo uspeha i u aktivnim profilaktičnim programima, tako što će biti priključeni programu gimnastike. Takođe, koriste se kao faktori modifikacije kod disfunkcijâ sistema termoregulacije.
Elektroterapija, koristeći više vrstâ strujâ, sadrži galvano-jonizacione postupke, parcijalne i generalne galvanske kupke, impulsne struje, dijadinamičke struje, kratke i ultrakratke talase.
Fototerapija koristi dejstvo energije svetlosnog zračenja na organizam i sadrži postupke „kupke“ svetlošću, Sollux i ultravioletno zračenje.
Sonoterapija koristi oscilacije sa frekvencijom od preko 20 000 s-1 (Hz), postignute pijezoelektričnim efektom u ultrazvučnim aparatima, gde se električna energija transformiše u ultrazvuk.
Magnetoterapija se primenjuje kao asociran tretman sa magnetodijafluksnim aparatom.
Ove procedure mogu, jednim adekvatnim izborom, doprineti bržem izlečenju nekih „algijskih“ komponenata, postojećih ili dobijenih u toku lečenja, pored efekata koji karakterišu svaki od ovih tretmana.
Kinetoterapija, predstavljena raznim varijantama gimnastičkih programa u sali, na svežem vazduhu, u bazenima i u Medveđem jezeru, dobija značajnu ulogu, kako u profilaktičnim kurama, tako i u terapijskim kurama i kurama za rekuperaciju. Aktivna strana kure (muskulo-artikularna mobilizacija, vežbe za jačanje kardiovaskularnog i respiratornog aparata i metabolizma generalno) postaje najznačajnija preokupacija svih edukativnih faktora, uključujući i lekara, koji, menjajući ustaljeno mišljenje i terapijsku metodologiju, može i treba da stvori nove terapijske „šeme“, umesto često pasivnih šema, „fiksiranih“ u programima lečenja i ranije primenjivanih na bolesnike. Pouzdano poboljšanje zdravstvenog stanja bolesnika moći će da se postigne i u toku banjskog lečenja i, naročito, nakon njega, tokom vremena.
Kod oboljenja ženskog genitalnog aparata, kinetoterapija ima povoljne efekte na cirkulaciju u maloj karlici, doprinoseći efektu regulisanja menstrualnog ciklusa i amelioracije dismenoreje.
Bolesnice koje koriste medicinsku gimnastiku grupisane su, na osnovu dijagnoze, u dve velike kategorije:
1. sa modifikacijom normalnog položaja uterusa (ex. retroversia uterina);
2. sa hroničnim inflamatornim procesima (ex. salpingoovarijske, endometrijske, parametrijske itd.).
Gimnastikom se postiže poboljšan rad abdominalnih i karličnih mišića, poboljšanje funkcije gastro-intestinalnog trakta, okrepljenje organizma i poboljšanje disanja. Ritmička gimnastika predstavlja značajnu komponentu terapije za vegetativnu relaksaciju.
Programi gimnastike ne treba da dovedu do prenaprezanja organizma, već do njegove relaksacije.
Podvodna gimnastika ima povoljan uticaj na bolne kontrakcije mišića, na lumbalgije, na cervikalnu hipersekreciju, na lečenje poremećaja menstrualnog ciklusa, kao i na opšte stanje.
Gimnastika disanja indikovana je kod hroničnih ginekoloških oboljenja, hronične kontrakcije, opuštene i slabe abdominalne muskulature, vegetativnih endokrinih sindroma i klimakteričnih smetnji.
Da bi se stabilizovali rezultati plastične operacije, izvršene zbog prolapsus uteri ili cisto-rekto-cele, mogu se indikovati vežbe muskulature perineuma ili abdominalne muskulature, koja ne održava više normalan mišićni tonus.
Programi medicinske gimnastike, smatrani za veliku terapeutsku vrednost, slično banjskoj terapiji, treba da budu primenjeni u jednom širokom spektru u prevenciji i lečenju ginekoloških oboljenja.
Kura na terenu, izleti i sport, individualni ili u grupi, jesu forme terapije kroz pokret, sa značajnom ulogom u psihonervnoj i mišićnoj relaksaciji, kao i u edukativnim programima, zasnovanim na principima racionalnog života.
OSTALI ASOCIRANI TRETMANI
Poslednjih godina, u banji Sovata praktikuje se i tretman akupunkturom, sa originalnim rumunskim preparatima tipa Gerovital, Aslavital, Boicil, i Pell-amar. Ove forme tretmana mogu biti primenjene kako u profilaktičnom, tako i u terapeutskom smislu.
LABORATORIJSKE ANALIZE
Da bi primena nekog banjsko-fizikalnog tretmana imala maksimalnu efikasnost, potrebno je da bolesnik bude korektno ispitan i da laboratorijska ispitivanja budu obavljena pre dolaska u Banju. Da bi se mogla klasifikovati neka stanja bolesti nastala u toku lečenja i kompletirati ranije obavljena ispitivanja, Banja raspolaže sa jednom laboratorijom, u kojoj se mogu obaviti sledeće analize:
- biomorfološko istraživanje krvi (eritrociti, leukociti, trombociti);
- makro- i mikroskopsko ispitivanje urina;
- bakteriološko ispitivanje urina;
- ispitivanje vaginalnog sekreta;
- ispitivanje spermograma.
Među biološkim dijagnostičkim metodima u inflamacijama i reumatizmu obavlja se brzina sedimentacije eritrocita (VSH) i rutinsko ispitivanje za testiranje inflamatornih stanja. Mogu se obavljati i doziranje šećera u krvi, holesterola, totalnih lipida, transamina, kao i flokularne reakcije plazmatičnih proteina (reakcija Gross i Kunkel).
Kod nekih lokomotornih bolesti, radi dijagnostičke preciznosti, mogu se uraditi radiološka ispitivanja.
BANJSKA REAKCIJA
U toku banjskog lečenja mogu se pojaviti promene u opštem stanju organizma, manifestovane kao stanja umora, neuropsihičkog hiperekscitabiliteta, nesanice, cefalee, smanjenja apetita, kao i intenziviranje bolova. Sve su to promene koje se svrstavaju u tzv. banjske reakcije. Različito tumačena, ova reakcija može biti u fiziološkim granicama i ne podrazumeva promenu načina lečenja, ali ako su ove granice prekoračene, potrebno je menjati lečenje.
Banjska reakcija može se pojaviti nakon prva tri-četiri dana kure ili nakon 10. ili 11. dana i traje od jednog do tri dana ili duže. Neki simptomi mogu biti karakteristični u određenoj etapi pogoršanja bolesti, zbog čega ukazivanje na to od strane bolesnika, uz medicinsku kontrolu, i razlikovanje banjske reakcije od pogoršanja zdravstvenog stanja, doprinose uspešnom lečenju.
DIJETETSKA ISHRANA
Značaj režima ishrane, kao faktora lečenja, sve je očigledniji za većinu specijalista, kako u profilaksi, tako i u lečenju mnogih bolesti.
Kod profilakse degenerativnih reumatskih stanja gojaznih osoba značajnu ulogu ima hipokalorijski režim, s obzirom na poznat štetan efekat preopterećenja lokomotornog aparata kod „viška kilograma“.
Kod formiranih artroza, naročito kod gležnjeva, kolena i kuka i kod trofastičkog sindroma sa lumbalnom algijom, gojaznost ima presudnu ulogu.
Kod mladih žena sa fenomenom hipofunkcije jajovoda i tiroidne hipofunkcije, zadržavanje telesne težine u fiziološkim granicama ima velik značaj za hormonalnu ravnotežu.
Adekvatan režim treba slediti i kod diskinetičkih bilioduodenalnih oboljenja, kod hroničnih koleocistitela, često prisutnih kod žena sa aneksijalnim inflamatornim procesima i sa hormonalnim poremećajima hiperestrogenskog tipa.
Konstipacija, koja se često sreće kod žena sa hroničnim inflamatornim procesima, sa retroversio uteri, zahteva korišćenje adekvatnog režima ishrane.
MEDICINSKE PREPORUKE U VREME I NAKON LEČENJA
Da bi se postigao maksimalan efekat banjskim lečenjem, preporučljivo je da pri dolasku u Banju bolesnik ima kompletne medicinske nalaze, sa kliničkim i laboratorijskim ispitivanjima. Njihov nedostatak odlaže početak lečenja, a neki nalazi mogu kontraindikovati banjsko lečenje ili da budu nepreporučljivi za određeni trenutak u stadijumu bolesti.
Žarišta infekcije (dentalni granulom, frontomaksilarni sinusitis, amigdalitis itd.) treba lečiti pre dolaska u Banju, najmanje dva-tri meseca.
Kod žena u aktivnom genitalnom periodu treba voditi računa o momentu početka menstrualnog ciklusa, budući da je period neposredno nakon ciklusa najadekvatniji za početak banjskog lečenja.
Banjsko lečenje moglo bi se prepisati individualno, u funkciji od kliničkog oblika bolesti, od evolutivnog stadijuma, od opšte otpornosti organizma, od uravnoteženosti nervnog sistema, od prisustva nekih pratećih bolesti, samo u meri u kojoj banjski lekar bude imao kompletnu dijagnostiku.
Pravila kojih se treba pridržavati u Banji:
1. Prva dva-tri dana po dalasku namenjena su procesu aklimatizacije. Stav brojnih bolesnika, koji odmah traže lečenje (ne želeći da „izgube“ nijedan dan), bez obzira na stanje umora nakon putovanja i „brutalan“ ulazak u novi klimat, predstavljaju ponekad faktor neuspeha banjskog lečenja.
2. Uvažavati program terapije. Da bi se postigli željeni efekti, lekar će sastaviti programe terapije, u zavisnosti od pratećih pojava, spajanjem nekih banjskih procedura sa elektro-, hidro-, kineto- i masoterapeutskim procedurama. Neki bolesnici zahtevaju prevelik broj terapija u kratkom vremenskom periodu, želeći da dobiju vremena za druge aktivnosti, čime doprinose vaskularnoj reakciji i kompromituju rezultat terapije.
3. Uvažavati trajanje i temperaturu kupki.
4. Uvažavati pauze (30-60 minuta) posle intenzivnih terapija.
5. Posle glavnih obroka preporučljive su šetnje od 20-30 minuta.
6. Preporučuje se izbegavanje konzumiranja alkoholnih pića i njihova zabrana pre obavljanja terapijâ.
7. Preporučljivi su odmor i adekvatan san, radi psiho-fizičkog oporavka.
8. Ukoliko se pojavi banjska reakcija, prekinuće se terapije ili će se modifikovati njihov intenzitet i primeniti ili ne primeniti terapije pomoću lekova, samo po preporuci lekara.
9. Ne preporučuju se terapije na dan odlaska iz Banje.
10. Za vreme lečenja ne preporučuju se druge tople banje ili plaže pre nego što se dobije odobrenje lekara koji prati bolesnika.
Nakon banjske kure, ne preporučuju se bolesnicima hladne kupke u rekama, hladnim bazenima niti dodatne kupke na moru.
Prve dve do četiri nedelje nakon banjske kure mogu nastati algijske manifestacije, kojima je potrebna kontrola lekara, kako bi se stabilizovala priroda ovih pojava (zakasnele postterapijske reakcije ili eventualno pogoršanja).
Nakon kure, povoljni rezultati pokazuju se, pretežno, drugog i trećeg meseca nakon prvog banjskog tretmana i povoljni efekti traju, u proseku, od šest do deset meseci nakon drugog programa terapije, zbog čega se banjsko lečenje u Sovati preporučuje dve-tri godine zaredom.
