PODZEMNA  BOLNICA  U  PRAJDU

Od svih rudnika soli u Erdelju, samo se u Prajdu (Praid, mađ.: Parajd) praktikuje podzemni  medicinski  tretman. Ovde  je  speleoterapija počela  da se  primenjuje 1960. godine, u starom oknu Doža Đerđ (Dózsa Győrgy), u jednoj od sala već napuštenog dela rudnika. Polazeći od terapeutskih rezultata postignutih u rudniku soli Vjelička (Wieliczka) u Poljskoj,  direktor  rudnika  Telegdi  Karolj  (Telegdy Károly) i lekar specijalista dr Vereš Arpad (Veres Árpád), pokušali su da u rudniku stvore uslove za lečenje disajnih puteva. U to vreme, eksploatisanje soli obavljalo se na istoj horizontali sa salama u kojima su bili bolesnici, na odgovarajućoj udaljenosti. Veliki broj manifestacija, koje su se u ovim prostorijama organizovale, učinio je da se stalno povećava broj posetilaca i turista, a naročito bolesnika. Tako su u ovim salama bila organizovana razna takmičenja, slikarski i skulptorski kampovi, čije kreacije i danas krase zidove od soli, u obliku crteža i bareljefa. Nakon posete, izlaz iz rudnika obavljao se pomoću teretnog lifta, čime su se posebno naglašavale impresivne dimenzije hala.

1971.  godine  radni  kolektiv  Kliničkog centra iz  T’rgu  Mureša  (Târgu  Mureş, mađ. Marosvásárhely), pod vođstvom dr Palfi Bele (Pálfi Béla), na osnovu empirijskih podataka  dobijenih  od  obolelih  pacijenata,  tretiranih  u  ovom  rudniku, počeli su da sastavljaju naučnu osnovu speleo- i klimatoterapije.

U cilju permanentnog praćenja rezultata dobijenih lečenjem  u rudniku,  osnovano  je  u Prajdu,  1974.  godine,  odeljenje  bolnice,  sa  40 kreveta. Bolnica (inače nazvana i „astmatična bolnica“),  iako  smeštena  u  dve zgrade, u skromnim uslovima, veoma je posećena. Za hronične astmatičare obezbeđeni su svi uslovi lečenja. Za vreme medicinskog tretmana, koji traje dve do tri nedelje, pod vođstvom lekara-specijaliste dr Fazakaš Emeše (Fazakas Emese), bolesnici su tretirani i odgovarajućim lekovima.

1980.  godine  mesto  lečenja  preseljeno  je na pogodniji, suvlji nivo („horizont 50“), u sistem galerija u kojem funkcioniše i danas. Ovde, na 120 m dubine, u masivu soli, broj posetilaca dostiže leti i 2500 - 3000. Galerije su osvetljene električnom  energijom, uz stalno provetravanje. Uređeni su i tereni za igru, stolovi za stoni tenis, bilijar, bar, kao i razni rekviziti za igru (tobogani, ljuljaške, klackalice i dr.). Sve je ovo uređeno  kako  bi  se  dnevni  boravak od  obavezna  4  sata učinio interesantnijim,  uz povećanje terapijskog učinka.

Galerije su tako velike da se mogu upražnjavati i razne igre loptom: badminton, odbojka, minifudbal, košarka, rukomet.  Postoji  i  minibiblioteka,  koja  je  uređena za ovaj poseban podzemni svet.  Za  vreme 4 časa obaveznog boravka bolesnici se, uz asistenciju medicinskog osoblja, stimulišu na stalnu aktivnost: šetnje za prilagođavanje i aklimatizaciju, grupna gimnastika.  Uzrast pacijenata je od 2 godine do 60 godina. Pored stalne medicinske zdravstvene zaštite od strane posebno obučenih  medicinskih  stručnjaka,   obezbeđena   je  i  moralna  i  duhovna  podrška u ekumenskoj kapeli, uređenoj i osvećenoj 1993. godine.

Polazeći od već rečenog o podzemnoj bolnici u Prajdu, postavlja se pitanje: u čemu se sastoji efekat lečenja u solanama i prirodnim pećinama? Koji su to efekti koji utiču na ljudski organizam za vreme lečenja pod zemljom?

Po mišljenju lekara koji su se bavili speleoterapijom, ne radi se o posebnim medicinskim faktorima, već o sklopu fizičkih, hemijskih i bioloških faktora, koji, delujući zajedno, izazivaju povoljne kompleksne efekte na ljudski organizam. Ti faktori sistematizovani su u narednom poglavlju.

1.     FAKTORI KOJI DELUJU NA USPEŠNOST LEČENJA SPELEOTERAPIJOM

1.1.  VELIK STEPEN ČISTOĆE VAZDUHA (STERILNOST)

Specifičnost mikroklime pećina i napuštenih rudničkih prostorija predstavlja odsustvo alergogena i iritativnih efekata na disajne puteve. U zagađenom vazduhu gradova broj čestica   koje   plutaju,   tj.   broj   mikroorganizama,   premašuje   1000  kom./cm³,  a u vazduhu pećina njihov broj je ispod 100 kom./cm³.

U solani Prajd broj mikroorganizama varira između 180 i 270 kom./cm³. Ovde su prisutne i  izvesne  vrste  gljiva  (Mycromicetes),  od  kojih  se  neke  mogu  koristiti   u proizvodnji antibiotika (npr. vrsta Penicillium).

1.2.  VELIKA RELATIVNA VLAŽNOST VAZDUHA (SADRŽAJ VODENE PARE)

U ovim uslovima, mikroskopske čestice (aerosoli) prašine, mikroba, polena i spora gljiva Mycromicetes talože se na zidove prostorija i pod dejstvom vlažnog vazduha formira se vodeni sloj, koji povećava prečnik čestica. Iz tog razloga, vazduh koji se udiše, bogat ovim česticama,  taloži  se  na  sluzokožu disajnih puteva (sluzokožu nosa i ždrela i na dušnik). Pri udisaju, vazduh se zagreva, smanjuje mu se relativna vlažnost i  ponovo se može zasititi vodenom parom, dok pri izdisaju, vazduh izbačen iz pluća, zasićen vodenom parom, razblažuje sekret dušnika. U sadašnjim prostorijama za lečenje relativna vlažnost vazduha je 71% (na ulazu u prostorije 70%) i ona se održava u svim godišnjim dobima, osiguravajući na taj način konstantno vlažnu sredinu, nezavisno od spoljašnjih uslova.

1.3.  POVOLJAN SASTAV KONDENZATA PARE

Nakon obavljenih istraživanja, u vazduhu rudnika i pećina (naročito u kraškim pećinama)  u  kondenzatu pare uočeno je relativno veliko prisustvo jona kalcijuma, čije udisanje proizvodi antiinflamatorni efekat. U vazduhu solane u Prajdu mikroskopske čestice soli, koje se nalaze u rastvoru, imaju kurativan efekat. Ove čestice kristala natrijum-hlorida (NaCl), veličine ispod 5 mikrona (50% od ukupnog broja), pri udisaju prodiru u pluća do nivoa alveola. Udahnuti vazduh, sa povećanim sadržajem NaCl, usled osmotskog efekta, privlači sekrete tkiva iz zidova bronhijalnog sistema. Pored osmotskog efekta, stimulativno dejstvo hipertonične sekrecije na sluzokožu bronhija pojačava stvaranje sekreta i doprinosi odstranjenju ispljuvka. Pored jona Ca²⁺, koji dominiraju u vazduhu solane, prisutne su i druge aerosoli bogate jonima sulfata, nitrata, amonijakom, Mg, K, Na, I i Br, koji, plutajući u mikroskopskim kapima vode, upotpunjavaju terapeutski efekat čestica Ca i Na.

1.4.   KONSTANTNA TEMPERATURA VAZDUHA

U podzemnim jamama (prirodnim ili veštačkim), na većoj udaljenosti od površine, temperatura vazduha je obično stabilna, sa razlikom od nekoliko desetih delova stepena. Njena vrednost odgovara srednjoj godišnjoj temperaturi vazduha na površini. Temperatura vazduha solane Prajd u zimskom periodu  je 15,4 - 16,4°C, a u letnjem periodu  15,8°C. Temperatura stena je između 15,4 i 16,4°C. Povoljan momenat je ne samo visina temperature, već, pre svega, njena konstantnost.

1.5.  SEKUNDARNO DEJSTVO RELATIVNO NISKE TEMPERATURE

Relativno hladan vazduh iz galerija solane, poput hladnih aerosola, ima stimulativno dejstvo na receptore izazivača kašlja u ljudskom organizmu.

1.6.  SMANJENA BRZINA STRUJANJA VAZDUHA

Poprečni presek galerija varira između 240 i 250 m². Dakle, zbog ovih dimenzija galerija, ljudski organizam ne registruje strujanje vazduha, tako da bolesnici nemaju osećaj  hladnoće.  Brzina  vazduha  izmerena  u  solani  Prajd  je  od  0,2 - 0,3 m/s     i nezavisna je od spoljašnjih klimatskih uslova.

1.7.  POVEĆANA KONCENTRACIJA UGLJEN-DIOKSIDA U VAZDUHU

U aktivnim rudnicima i u pećinama najveće zabeležene količine CO₂ variraju između 0,1 i 0,3%. Ovaj povećan sadržaj CO₂ stimuliše centar za disanje i tako povećava provetravanje   pluća.  U  vazduhu  solane   Prajd  sadržaj   CO₂   varira  između  611  i 799 mg/m³, što povećava udisani vazduh za 1,0 - 1,5  l/min, ubrzavajući na taj način provetravanje pluća.

1.8.  VELIKA NEGATIVNA JONIZACIJA (VELIK BROJ MIKROJONA)

Prema rezultatima najnovijih istraživanja, u jednom broju podzemnih jama (u odnosu na spoljašnost) negativna jonizacija vazduha znatno je povećana. U solani Prajd najvažniji element radioaktivnosti je izotop Ra₂₂₂. Pri raspadanju izotopa, nastaju beta- i gama-zraci i povećava se stepen jonizacije vazduha. Zbog izrazite naglašenosti negativnih prirodnih jona, opada intenzitet i broj astmatskih napada, a istovremeno se povećava brzina izbacivanja bakterija i alergogena iz disajnih puteva. U solani Prajd nivo jonizacije varira između 413 i 580 jon/m³. Zastupljenost negativnih jona blago je pozitivna u letnjem periodu (prirodna radioaktivnost u vazduhu, koja potiče od Ra₂₂₂, iznosi 1,5 - 1,9 x10^-3 Ci/l, što je 2 - 3 puta više nego u atmosferi).

1.9.  ZNATNO SMANJENA KOLIČINA OZONA U VAZDUHU

Nedostatak ozona (O³⁺) u vazduhu solane Prajd, sa medicinske tačke gledišta znači velik stepen čistoće, koja smanjuje spazam glatkih plućnih mišića.

1.10. SMANJENA PH-VREDNOST VAZDUHA (KISELI KARAKTER)

Mala pH-vrednost vazduha u solani Prajd (između 6,5 - 6,9) doprinosi dezinfekciji vazduha i smanjenju bakterijske flore.

1.11. PARCIJALNI PRITISAK KISEONIKA JE VELIK

Uopšte, u podzemnim jamama pritisak vazduha veći je za oko 12 - 15 mm stuba Hg,   a zahvaljujući tome, parcijalni pritisak kiseonika veći je za 2,07% nego na površini. Direktno  proizilazi da se, tokom udisanja vazduha u solani, snabdevanje organizma kiseonikom povećava  za 2%. U solani Prajd, pod zemljom, atmosferski pritisak iznosi 734 mm stuba Hg u oktobru i 726 mm stuba Hg u junu, dakle u direktnoj je vezi sa promenom atmosferskog pritiska na površini. Uzimajući  u  obzir  mikroklimatske  faktore,  možemo  tvrditi  da  je  podzemni  sanatorijum u Prajdu najpovoljnije mesto za lečenje bolesnika od bolesti disajnih puteva.

1.12. SOLANA DELUJE KAO FARADEJEV (FARADAY) PROSTOR

2.      INDIKACIJE SPELEOTERAPIJE

1. BRONHIJALNA ASTMA:

               - spoljna,                       

               - unutrašnja,                              

               - mešovita.

2. HRONIČNI BRONHITIS

3. HRONIČNI RINITIS, HRONIČNI SINUZITIS           

4. OPSTRUKTIVNI PLUĆNI EMFIZEM

5. SILIKOZA I i II STEPENA

6. BISINOZA         

7. BRONHIEKTAZIJA (bez hemoptizije)

8. PONOVLJENE DISAJNE INFEKCIJE (angine, faringitis, traheo-bronhitis, pneumonije, rinoadeurinitis kao posledica preležane bolesti).

3.      KONTRAINDIKACIJE SPELEOTERAPIJE

Apsolutne:    

    - TUBERKULOZA PLUĆA

    - PULMONALNE MIKOZE

    - BRONHO-PULMONALNI KARCINOM

    - ZARAZNE BOLESTI

    - HIPERTENZIJA III STEPENA

    - BAZEDOVLJEVA BOLEST (MORBUS BASEDOWI)    

    - HRONIČNA ISHEMIČNA DEKOMPENZOVANA MIOKARDIOPATIJA

    - RANIJA FAZA INFARKTA MIOKARDA

    - UČESTALI NAPADI ANGINE PEKTORIS

    - HRONIČNA SRČANA SLABOST USLED PULMONALNE DEKOMPENZACIJE                                               

    - EPILEPSIJA (i druga neurološka oboljenja koja se manifestuju gubitkom svesti)

    - KLAUSTROFOBIJE

    - TRUDNOĆA.

Relativne:  

    - STATUS ASTHMATICUS

    - AKUTNE RESPIRATORNE INFEKCIJE.

4.      UZRAST PACIJENATA: 2 godine do 60 godina

Primaju se i bolesnici ispod 2 godine i iznad 60 godina starosti, pod uslovom da se na njih ne odnose navedene kontraindikacije.

5.      TRAJANJE LEČENJA 

DECA:         10 - 12 dana, sa trajanjem tretmana od 2 - 3 - 4 sata dnevno; ponoviti jednom ili dva puta godišnje u zavisnosti od potrebe; 3 - 4 godine uzastopno.

ODRASLI:   16 - 18 dana, sa trajanjem tretmana od 4 - 5 sati dnevno; ponoviti jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od težine oboljenja.

6.      NEKOLIKO STATISTIČKIH PODATAKA ZA ODRASLE

Nakon  tri  nedelje  lečenja  u  solani  Praid, kod  bolesnika  sa  bronhijalnom astmom i hroničnim bronhitisom (dijagnostikovanim u bolnici) zapaža se kod:

    13% bolesnika - neto poboljšanje na godinu dana,

    50% bolesnika - neto poboljšanje na 6 meseci,

    30% bolesnika - neto poboljšanje na 3 meseca,

      4% bolesnika - neto poboljšanje na mesec dana,

      3% bolesnika - poboljšanje samo za vreme trajanja speleoterapije.

Osim toga, nakon speleoterapije ustanovljeno je da kod:

     28% bolesnika - nisu više potrebni lekovi,

     53% bolesnika - smanjeno korišćenje lekova,

     14% bolesnika - na istim dozama,

       5% bolesnika - potrebne veće doze lekova.

Nakon speleoterapije broj hospitalizacija smanjen je za 73% u odnosu na prethodne godine.

Kod onih koji su speleoterapiju ponovili 3 - 4 puta značajno se smanjuju:

     - broj hospitalizacija,   

     - broj bolovanja,

     - potreba za uzimanjem lekova,

     - zavisnost od kortikosteroida (koja povremeno ili potpuno nestaje).

STATISTIČKI PODACI ZNATNO SU BOLJI KOD OBOLELE DECE!

7.      UKOLIKO PACIJENT ŽELI  LEKARSKI PREGLED kod dr Fazakaš Emeše (Fazakas Emese), potrebno je da sa sobom ponese:

     1.      Lekarsko uverenje/uput od svog lekara sa sledećim podacima:

              - dijagnoza respiratornog oboljenja,

              - dijagnoza pratećih oboljenja,

              - dosadašnje lečenje,

              - da ne boluje od infektivno-zaraznih bolesti i da nije zaražen,

              - snimak pluća (kako bi se isključio aktivni TBC),

              - EKG (u slučaju da boluje od srčanih oboljenja),

              - laboratorijske analize:

                       VSH (sedimentacija),

                       broj leukocita,

                       analiza mokraće,

                       alergijski test (ako je alergičan),

                       spirometriju (ako ima).

 2. Lekove koje koristi (koje mu je prepisao lekar koji ga leči), kao i lekove koje koristi u stanju krize.

ZA HITNE SLUČAJEVE STOJE NA RASPOLAGANJU MESNI DISPANZERI

(O₂ -terapije, aerosoloterapije)!